Vazelin ili naftni (parafinski) gel, meki parafin, parafinski vosak, multihidrokarbonat je jedna vrsta polučvrste mešavine hidrokarbonata. Broj karbonata u ovoj mešavini obično ne prelazi 25.
Ovaj produkt se uglavnom promoviše kao topikalna mast zbog svojih lekovitih svojstava.
Potrošači su počeli da koriste ovaj proizvod na raznorazne načine, kako u medicinske, tako i u kozmetičke svrhe. Na primer, koriste ga za lečenje gljivica na nogama, krvarenje iz nosa, pelenski osip i prehlade.
U narodnoj medicini se vrednuje kao “lek za sve”, ali je nakon naučnog razumevanja svojstava ovog proizvoda, takvo vrednovanje limitirano.
Američka Administracija za hranu i lekove ga je odobrila kao proizvod za zaštitu kože koji se nabavlja bez recepta i kao takav on se prilično upotrebljava u kozmetičke svrhe.
Kako je nastao vazelin?
Sirovi materijal za ovaj proizvod pronađen je još 1859. godine u Titusvilu u Pensilvaniji na jednim od prvih naftnih iskopina. Radnici na naftnim stanicama nisu nikako voleli te parafinske materije koje su se sakupljale na platformama, zbog toga što su dovodile do kvarova. Međutim, koristili su ih da bi lečili svoje opekotine i posekotine pošto je tako zarastanje kraće trajalo.
Mladi hemičar Robert Chesebrough bio je taj koji je izvukao pve parafinske materije na površinu komercijalne upotrebe. On je uzeo nerafinisani crni vosak sa naftnih platformi i odneo ga u laboratoriju kako bi ga rafinisao i istražio njegova moguća dejstva i način upotrebe. Hemičar je otkrio da destilovanjem svetlijih, tananijih uljanih produkata iz ovog crnog voska može napraviti svetao gel.
1872.on je patentirao svoj proces pravljenja vazelina. Proces je podrazumevao vakuumsku destilaciju sirovog materijala i filtraciju ostataka kroz ugljenik (životinjskog porekla).
Robert Chesebrough je išao Njujorkom i demonstrirao svojstva svog novog proizvoda, hrabreći kupce tako što je pokazivao kakva lekovita svojstva vazelin ima kada se stavi na rane i opekotine. Nazivao ga je čudotvornom mašću.
Svoju prvu fabriku je otvorio 1870. godine u Bruklinu i tada je proizvodu nadenuo ime Vazelin.
Kakve su fizičke karakteristike vazelina?
Vazelin je, kao što je rečeno, mešavina hidrokarbonata. Njegova tačka topljenja je obično približna temperaturi ljudskog tela, negde blizu 37º C. Može biti zapaljiv tek kada se zagreje do tečnog stanja, pritom je dim zapaljiv, a ne sama tečnost. Stoga, da bi se zapalio vazelin, potrebno je da se stave materijali poput listova, grančica, kore.
Boja vazelina je ili bezbojna ili bledožuta (u slučaju da nije visokodestilovan). Vazelin nema miris i ukus kada je čist. Ne oksidira kada se izloži vazduhu i ne reaguje lako na bilo kakve hemijske agense. Ne može se rastvoriti u vodi.
Vazelin je rastvorljiv u hloroformu, benzenu, dietil etru, ugljenik disulfisu i terpentinskom ulju.
Kakve su sličnosti i razlike između glicerola i vazelina?
Kada se primenjuje na ljudskoj koži, vrlo je sličan osećaj kao kada se stavi glicerin. Zbog toga se često mešaju ova dva produkta.
Međutim oni nisu isti. Vazelin je nepolarni hidrofobni (vodootporni) ugljovodonik i nerastvorljiv je u vodi, dok je glicerol alkohol koji je veoma hidrofiličan (privlači vodu) zbog toga što stalno apsorbuje valgu iz vazduha, pa stvara osećaj vlažnosti na koži. Ovaj osećaj vlažnosti je sličan osećaju masnoće kada se stavi vazelin, pa se zbog toga mešaju.
Kako se sve koristio vazelin i kako se danas koristi?
Vazelin se uglavnom upotrebljavao zbog svojih lubrikantnih svojstava, ali i kao zaštitni sloj kada se premaže.
U prošlosti je postojao brend pod imenom Vazelin za prvu pomoć (First Aid Petroleum Jelly) koji je sadržao fenol koji je vazelinu davao antibakterijske efekte. Takav vazelin se više ne proizvodi.
Nekada je američka akademija za dermatologiju preporučivala održavanje povreda kože vazelinom kako bi se smanjili ožiljci.
Danas je verifikovana medicinska upotreba vazelina koji štiti kožu i sprečava gubitak vlažnosti, posebno na koži pacijenta koji se nalazi u inicijalnom postoperativnom periodu.
Vazelin se danas većinom upotrebljava kao sastojak losiona za kožu i kao sastojak mnogih kozmetičkih preparata jer on pruža negu i zaštitu različitim tipovima kože, smanjuje gubitak vlage i minimalizuje pucanje.
Smanjivanjem gubitka vlage, vazelin sprečava da nam koža na rukama ispuca, zatim ublažava pucanje usnica i omekšava zanoktice na noktima.
Na primer, vazelin može da obezbedi toplotnu izolaciju, pa se tako maže po telu plivača ne bi li im obezbedio toplotu u vodi tokom treninga ili takmičenja na dugim stazama. Vazelin može takođe sprečiti smrzavanje kože lica zbog isparavanja vlage kože tokom hladnih vremenskih prilika, naročito kod sportista.
Negde početkom prošlog veka, čist vazelin ili produkt napravljen od njega, bili su popularni kao pomada za kosu. Kada se koristi u mešavini od 50% čistog pčelinjeg voska i 50 % vazelina, vrlo je efikasan kao vosak za brkove.
Vazelin se može koristiti da bi se smanjilo trenje između kože i odeće tokom različitih sportskih aktivnosti, na primer u biciklizmu (zbog sedišta) ili kod trkača na duge staze da bi se sprečilo trenje bradavica o majicu. Rvači i ragbi igrači ga koriste da bi podmazivali preponsku regiju.
Vazelin se najčešće koristi kao personalni lubrikant jer se on ne isušuje kao neki drugi lubrikanti na bazi vode. Međutim, upotreba vazelina se ne preporučuje ako se koristi kondom tokom seksualne aktivnosti, jer se time povećava mogućnost pucanja kondoma. Ne preporučuje se ni za vaginalni odnos jer se njegovim stavljanjem povećava rizik od infekcije gljivicama i bakterijske vaginoze kod žena. Može se bezbedno koristiti za nezaštićeni analni odnos.
Vazelin se može koristiti za premazivanje svih onih predmeta koji su skloni koriziji, kao što su metalni kotači, nerđajuća čelična sečiva.
Takođe se vazelin koristi kao ekološki prihvatljiv podvodni premaz za motore na čamcima i jedrilicama. Porše ga preporučuje kao konzervans za aluminijumske felne kako bi ih zaštitio od korozije.
Može se koristiti i kao završna zaštita drvenih predmeta.
Koristi se i kao zaštita glatkih kožnih proizvoda poput biciklističkih sedišta, čizama, odeće za motocikliste.
Možete ga staviti na rajsferšlus kako biste ga podmazali.
Majstori tetovaže, koriste vazelin kako bi podmazali područje koje se tetoviralo. On olakšava uklanjanje pigmenta koji ostaje na površini kože. Takođe obezbeđuje tanak sloj koji sprečava bakterije od ulaska i zaraze novootvorene površine kože.
Vazelin može biti koristan materijal kada se inkorporira u voštane sveće. On omekšava sadržaj, pa tako omogućava da sveća primi dodatna mirisna ulja.
Kao što možemo videti, vazelin je multifunkcionalni proizvod.
Čist vazelin
Već pomenuti hemičar Chesebrough koji je patentirao vazelin, usavršavao je svoju ekstrakcionu tehniku čitavih pet godina dok nije došao do čistog vazelina. On je iskoristio trostruku purifikaciju (trostruko pročišćavanje) kao proces kojim je dobio jedinstveni brend vazelin. I dan danas se ovaj proces koristi za proizvodnju vazelin gela u Americi. To garantuje da se u svakoj teglici vazelina nalazi tri puta pročišćeni gel. On se filtrira i destiluje da bi se dobio čist gel bez vazdušnih mehurića.
Kada je 1872. godina Chesebrough patentirao proizvod nadenuo mu je ime “Vazelin” (Vaseline) za koje se veruje da je dobijeno kombinacijom nemačke reči za vodu (wasser) i grčke reči za ulje (oleon). Izgleda da je ovo ime upalilo jer je dve godine nakon brendiranja, njegova kompanija prodavala jednu teglicu vazelina po minuti ili preko 1400 dnevno!
Najviša čast koju britanski monarh može da ukaže svom podaniku jeste viteški red. Kraljica Viktorija koja je vladala četvrtinom svetske populacije, odlučila je da Chesebrough-u dodeli ovakvu čast i dodala je da je i sama bila obožavatelj svestranog proizvoda vazelina jer je njime lečila svoju suvu kožu.
Početkom 20. veka, vazelin je doživeo globalnu ekspanziju i počeo je da se širi sa kontinenta na kontinent.
1909. godine, vazelin je odigrao značajnu ulogu u onome što se smatra prvom uspešnom ekspedicijom na Severni pol sa komandantom R. Peary na čelu. On je sa sobom poneo teglicu vazelina kako bi zaštitio kožu i kako bi je zaceljivao jer je znao da se vazelin ne može zamrznuti.
Ako je vazelin napravljen od nafte, da li je siguran za upotrebu kod odraslih, ali i kod dece?
Da, vazelin je siguran za celu porodicu. Iako je derivat nafte, on obezbeđuje sigurnost jer se stavlja u proces trostrukog prečišćavanja. Ovaj proces uklanja nečistoće, što dovodi do toga da je gel neiritirajući i hipoalergenski.
Njega preporučuju dermatolozi kao pogodan izbor za pacijente sa ekcemom i drugim osetljivim stanjima kože.
Da li vazelin zatvara pore na koži?
Ne. Stručnjaci naučno dokazuju da vazelin nije komedogen, što znači da neće zagušiti pore, nadražiti kožu ili izazvati akne.
Kako lečiti suvu, ispucalu kožu na rukama?
Mnogi od nas vole da provode slobodno vreme na otvorenom – bilo da je u pitanju pravljenje Sneška Belića u dvorištu sa decom ili sadnja i okopavanje biljaka i cveća tokom leta.
Takođe znamo da ekstremni vremenski uslovi, često pranje ruku i manuelni rad mogu voditi do suve, ispucale kože na rukama, a to u jednom trenutku može postati vrlo bolno. Zato je važno da naučimo kako da lečimo ispucale ruke, nadoknađujući izgubljenu vlažnost i održavajući našu kožu u dobrom stanju.
Stalna upotreba ruku tokom celog dana može dovesti do oštećenja, a kada se ovo dogodi, sve što radimo njima može učiniti štetu mnog lošijom – od jednostavnog pranja sudova, do obične šetnje po hladnom vremenu bez rukavica. Ponekad možemo imati utisak da nam ruke više nikada neće biti glatke. Srećom, postoje načini da se pomogne u ubrzavanju procesa zarastanja suve kože. Uz pomoć vazelina, koža se lako navlaži i podmladi se suva, ispucala koža, pa ruke izgledaju fantastično i mekane su.
Svakodnevno pranje ruku jakim i oštrim sapunom zaista može isušiti kožu. Da biste to izbegli, koristite blagi ili hidratantni sapun, a ruke uvek ispirajte mlakom ili toplom vodom oko 20 sekundi. Potom ih lepo obrišite i osušite, a posebno vodite računa o prostoru između prstiju ili napuklim delovima kože gde se voda može zadržati. Nakon toga, nanesite dobar losion za ruke koji u sebi sadrži vazelin, a možete koristiti i čist beli vazelin. Vazelin će nadoknaditi vlažnost, a samim tim će obnoviti kožu.
Kako koristiti vazelin protiv bora?
Pošto se smatra okluzivnim ovlaživačem, vazelin pruža koži zaštitni sloj koji čuva vlagu. To je mešavina parafina, voska i mineralnog ulja.
Vazelin ne može da obriše vaše bore, ali može da pomogne da vašu kožu održite u hidriranom stanju, pa da tako smanjite vidljivost bora.
Prvi korak
Umijte lice normalno, kao što to inače činite koristeći kupku za lice. Potom isperite lice hladnom vodom, a zatim utapkajte lice mekanim peškirom kako biste uklonili višak vode.
Drugi korak
Nanesite vazelin na štapić za uši, a onda ga utapkajte preko vaših bora.
Treći korak
Na kraju umasiravajte vazelin jagodicama prstiju kako biste ga razmazali po koži.
Saveti
Uvek nanosite vazelin na vlažnu kožu kako biste pomogli da se što duže održi vlaga. Imajte na umu da je manje više kada je u pitanju vazelin. Tanak sloj vazelina je sve što vam je potrebno za stvaranje zaštitne barijere.
Vazelin – univerzalni gel
Probaćemo da vam navedemo neke moguće i korisne načine upotrebe vazelina. Za neke ste možda već čuli, a za neke sigurno niste.
Kozmetička upotreba. Vazelin možete staviti na trepavice koje ste namazali maskarom, kako bi maskara bila vodootporna. Možete ga staviti na kožu glave pre šamponiranja, kako bi poslužila kao regenerator ukoliko je prilično zamršena. Vazelin malo umasirajte na jagodice pre rumenila ili hajlajtera kako bi duže ostali na koži i kako bi se lepo i jednako utopili u kožu. Kada negujete ruke i nokte, možete utrljati vazelin u zanoktice i izmasirati prste da bi bili hidrirani i mekani.
Takođe, sami nokti će izgledati sjajnije ako ih namažete vazelinom. Vazelin možete koristiti umesto kreme ili voska za kosu, kako biste oblikovali lokne, pramenove. Ko ima procvetale krajeve, može da ih namaže vazelinom da bi se rehidrirali.
Mali trikovi sa vazelinom. Ako macnete vazelin na zube, sprečićete otisak crvenog karmina na njima. Namažite vazelin na zglobove, tamo gde prskate parfem i on će duže trajati. Ako vas boli rupica za minđuše ili za pirsing, možete namazati to mesto, pa će minđuše (nakit) lakše ulaziti i prolaziti kroz rupicu.
Vazelinom i morskom solju možete uraditi piling na telu ili licu. Kada namažete vazelin na kapke, pre senke, dobićete sjajnu sedefastu senku.
Cipele, tašne i drugi kožni aksesoari se mogu namazati vazelinom da bi izgledali sjajno i novo.
Pri oblikovanju obrva možete staviti malo vazelina na njih, da bi išle i stajale u smeru u kojem želite da budu.
