Foto: Vege zajednica
Iako nisam sigurna u kojim će sve oblicima biti dozvoljeno ove godine proslaviti slavu, Novu godinu i Božić, u jedno jesam sigurna – na stolovima će bitu pregršt mrtvih životinja.
Konzumiranje određenih životinja kako bi se obeležio određeni praznik kulturološki je uslovljeno. Iako je Amerikancima sinonim za Dan zahvalnosti mrtva ćurka, Srbima teško da će izazvati bilo kakvu nacionalnu asocijaciju. Na našim prostorima stvari stoje drugačije, šaran je postao sinonim za proslavljanje Svetog Nikole, a mrtva svinja ili mrtvo prase naziva se „božitnjarom“. Duboko ukorenjenu tradiciju dodatno afirmišu naslovi u medijima. Postoji ozbiljna razlika između naslova u novinama koji se odnose na pse i mačke, divlje životinje i farmske životinje.
I dok su prve prezentovane kroz prizmu prijateljstva, ugađanja i igre, druge kroz prizmu egzotičnosti, ugroženosti vrsta i, nažalost, lova, farmske životinje prisutne su samo u kontekstu trgovine, materijalnih prihoda, efikasnije eksploatacije i u receptima. Ova razlika počiva na specizmu, zabludi da je jedna vrsta vrednija od druge, samo zato što smo mi odabrali da je za nas jedna vrsta prijatelj, a druga hrana. Od malena prase posmatramo kao „prasetinu“ koja se sprema u nekom sosu, a ribu posmatramo kao „filet na žaru“ – ali ovo nije naša krivica.
Celokupna kultura počiva na jedenju mesa mrtvih životinja kao imperativu, otuđenju od životinja, a preobličavanje njihovih leševa u mlevenu formu, štapiće, parizere, salame, krokete i kolutiće čini ih marketinški lakšim za prodaju, posebno ako su upakovani u šarena pakovanja koja ne možemo da povežemo sa nasiljem, krvlju, gnojem, bolom i ubijanjem.
Da li znate da je prošle godine iz okeana izlovljeno i ubijeno 2 triliona (2000 milijardi riba)? Uz ovo, dodatnih 120 milijardi riba bude ubijeno svake godine na farmama za uzgajanje riba.
Istraživanje koje je objavio Univerzitet u Liverpulu, „Da li ribe osećaju bol i strah“, pokazuje kako je nizom eksperimenata dokazano da ribe ne ispoljavaju svoje uobičajeno ponašanje dok trpe bol. One tada ne pokušavaju da pobegnu od naznake predatora dok trpe bol, a takođe na njih deluju lekovi protiv bolova – nakon što dobiju lek, ribe ispoljavaju normalno ponašanje. Dokazano je i da ribe osećaju strah, da mogu pokazivati tendenciju za izbegavanjem određenih mesta na kojima se nalazi nešto što im izaziva strah, kao i sposobnost da očekuju opasnost, odnosno da budu „u pripravnosti“.
S obzirom na to da neumorno zagađujemo okeane, ulovljena riba pored štetne žive u sebi nosi čestice mikroplastike, samim tim konzumacija ribe nije zdrav izbor. Omega 3 masne kiseline u velikim količinama mogu se pronaći u čija i lanenom semenu.
Na idealnoj slici proslave koja se plasira u medijima, a posebno na televiziji, prikazana je srećna porodica: luckasti muž, nestašna ćerka, izgubljeni sin, srdačna mama, pospani deka, lukava baka, srećan pas i mrtva svinja. Da li vam se čini da na ovoj slici nešto ne valja?
Vreme praznika je vreme radosti: stare teškoće zaboravljamo, ulazimo u novu godinu, provodimo vreme uz drage ljude i porodicu, pravimo nove planove. Hajde da nam asocijacija na radost ne budu mrtva živa bića.
Na kraju ove burne godine zastanite i zapitajte se u kakvom svetu živimo, da li su pravila, običaji i naše navike opravdani? Kakvu štetu nanosimo drugima i samima sebi, kakvu planetu ostavljamo svojim potomcima i, najvažnije, da li možemo da pomeramo svoje granice, preispitujemo sebe i svet oko nas i promenimo se na bolje?
Biljna ishrana je izuzetno raznovrsna, zdrava i ukusna. Pored toga, možete biti sigurni da nijedno biće nije patilo zbog vašeg obroka. Današnji recept je lažna salata od tune koja će vas, sigurni smo, iznenaditi ukusom, ali i inspirisati na nove poduhvate i eksperimentisanja sa biljnim hranom.
Lažna salata od tune
Sastojci:
- 300g sirovog nauta (leblebije)
- 100g posnog majoneza
- 1 list nori alge
- malo seckanog celera (opciono)
- 2 kašike seckanog svežeg peršuna
- malo seckanog mladog ili ljubičastog luka (opciono)
- sok od pola limuna, ukoliko volite kiselije
- začini: kašika soja sosa, kašičica soli, pola kašičice mlevenog lovorovog lista, pola kašičice ruzmarina, malo bibera i kumina
Naut veče ranije potopiti u vodi da nabubri. Ujutru skuvati sa 2–3 lista lovora. Kada je skuvan, ocediti od vode i delimično izgnječiti (da ostane poneki komadić). Dodati majonez, cepkane nori alge, seckani celer, peršun, luk, sok od limuna i začine. Dobro izmešati sve sastojke. Služiti hladno.
Vege zajednica je udruženje mladih ljudi koji aktivno i vredno rade kako bi ovaj svet postao bolje mesto za sve životinje.
Trudimo se da nam akcije budu što raznovrsnije, sprovodimo ulične akcije i radne akcije u azilima po Srbiji, aktivni smo na društvenim mrežama, svakog meseca radimo na novom broju Vege biltena (koji je sjajan newsletter/časopis, takodje, potpuno besplatan, pa ne propustite da se prijavite slanjem svoje email adrese na office@vegezajednica.org), prevodimo zanimljive članke i knjige, vodimo kampanju Slomimo kaveze, u okviru koje se borimo za koke nosilje u industriji jaja – svašta nešto, a sve radi konačnog oslobođenja životinja.
Borimo se za svet u kojem će se životinje posmatrati kao svesna i osećajna bića kakva i jesu, gde će se poštovati i vrednovati kao ravnopravni stanovnici ove planete. Ukratko, spasavamo svet dok se dobro zabavljamo.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
