Foto: Aleksandra Čabraja (arhiva)
Jedan radnik rekao nam je kako ovo mora biti najveća poplava u istoriji.
Uprkos tome što nam je svima već odavno bilo jasno da je poplava poprilična, zaprepastili smo se.
Ispostavilo se da je ovo bila bezmalo istina; ova acqua alta bila je svega par centimetara niža od one čuvene iz 1966, ali s obzirom da je nivo vode u različitim ulicama varirao, na mnogim mestima pločice koje i danas obeležavaju nivo vode tokom te čuvene poplave bile su uveliko potopljene. Pitali smo tada osoblje, šta da radimo?
U tome su bili jednoglasni.
Uverili su nas da, naravno, bez obzira na visinu vode, ne možemo da radimo apsolutno ništa osim da čekamo da se plima povuče.
Tako je, naravno, i bilo. Voda se povukla, u prvi mah nakratko, negde pred zoru. Pošto je i naredni plimni talas, dvanaest sati kasnije, bio prilično visok, tog jutra, 13. novembra, doručak je poslužen u pomalo vanrednim okolnostima, aparati za tost i kafu nisu radili, konobari su bili u gumenim čizmama ali uprkos svemu Venecijanci su se kao i uvek pokazali veoma vični u borbi sa acqua altom.
Nakon što je koji sat kasnije voda ponovo počela da se povlači, izašli smo iz hotela i videli da je većina radnji zatvorena a da je u mnogima pričinjena i znatna šteta.
S obzirom da je u Veneciji mnogo butika i prodavnica sa skupocenom i firmiranom robom kao i antikvarnica, neočekivano visoka poplava izazvala je dosta problema i oštetila vrednu robu, proglašeno je vanredno stanje a mnoge prodavnice i restorani bili su zatvoreni.
Čuveni kafe Florijan bio je zatvoren na nekoliko dana a mnogi hoteli, čak i slavni Danijeli, jedva su funkcionisali jer su se fotelje i nameštaj u prizemlju potpuno natopili vodom. Nisu radili čak ni elektronski displeji na stanicama vaporeta.
Nakon što se voda povukla i sa Trga Svetog Marka odšetali smo do Bazilike Svetog Marka koja je, već prvog dana posle poplave, blistajući zlatnim sjajem pod zracima zalazećeg sunca, izgledala lepša nego ikad.
Shvatili smo da ovaj grad koji živi na moru i sa morem ne može tako lako biti uništen plimom. Kao i uvek, Venecija je i tog dana izronila iz mora još lepša nego pre.
Od ovog prelepog grada smo se i ovog puta oprostili sa žaljenjem i sa željom da što pre dođemo opet, pa makar i po poplavi.
