Postoji verovanje da se na Veliki Petak ne smeju uzimati igle i ekseri, jer je to dan kada treba izbegavati bilo kakav kontakt sa oštrim predmetima kako ne bi „povređivale Isusove rane“
Veliki Petak se uzdiže kao najtužniji dan hrišćanstva, obavijen slojem rituala i verovanja koji se prenose kroz vekove. Crkva seća se događaja od trenutka kada je Isus izveden pred sud Pontija Pilata, sve do trenutka kada je bio skinut sa krsta i položen u grob pod budnim okom vojnika, sprečavajući bilo kakvo ometanje.
Ovaj dan nosi sa sobom strog post, a radost i pesma su odloženi do Uskrsa. Crkvena zvona ćute, jer njihov zvuk simbolizuje radost, umesto toga, vernici su pozvani u hram drvenim klepetalima.
Plaštanica, simbolizujući Hristov grob, iznosi se u hramovima na posebno ukrašeni sto ispred oltara. U nekim oblastima, vernici prolaze ispod stola na kojem je postavljena plaštanica, verujući da će, ako se mole i izgovore želju, ona biti uslišena.
Postoji verovanje da se na Veliki Petak ne smeju uzimati igle i ekseri, jer je to dan kada treba izbegavati bilo kakav kontakt sa oštrim predmetima kako ne bi „povređivale Isusove rane“. Zbog toga obućari i krojači obustavljaju rad.
Dodatno, prema narodnom verovanju, devojke koje uberu cveće iz crkvene porte na Veliki Petak i stave ga pod jastuk uoči Velike Subote, sanjaće osobu koja im je suđena.
