Zora ima 68 godina i sada je podelila svoju priču o lošem odnosu sa decom i borim sa usamljenošću.
Zora, penzionerka iz Zagreba, majka je troje dece i ceo svoj radni vek provela je kao knjigovođa.
– Imam dva sina i ćerku. Brak mi nikada nije bilo skladan, naprotiv, za mene je to bio pakao, pa sam 1998. pokrenula razvod – priča Zora a prenosi „Moje vrijeme“.
– Deca i ja smo kroz život prošli svakakve patnje, bilo smo podstanari, ja sam jedva pronalazila posao. I kad smo jednom pregrmeli sve to najteže, kad su se odškolovali, i kad smo nasleđem došli do svog krova nad glavom, kad su se venčavali… mi smo se, umesto da uživamo jer je sve loše prošlo, iz čista mira raspali kao porodica.
Kako dalje objašnjava, njen stariji sin, koji je inače bio jako privržen porodici, nakon venčanja se sasvim promenio.
– Par godina nakon što se oženio, samo mi je poslao poruku: Briši moj broj. Bez ikakvog objašnjenja i odgovora na moje pitanje – Zašto, sine? A kako je sreća moje dece meni na prvom mestu, rekla sam sebi, pa dobro, ako će to moje dete na bilo koji način usrećiti, ili on to iz nekog razloga mora da uradi, neka bude tako.
Zatim su krenuli problemi sa mlađim sinom, koji se razvodio nakon nekoliko godina braka.
– Nije želeo da bude podstanar, već je kupio mali stan i tražio da mu finansijski pomognem. Naravno, sve što sam od usta odvajala i sakupljala za starost, dala sam mu. Ostalo mi je 100 evra. Možda neko neće poverovati, ali nikada u životu nisam bila srećnija. Pošto sam vernica, bila sam Bogu zahvalna što sam imala mogućnost da pomognem svom detetu, a verovala sam da će se Bog isto pobrinuti i za mene, a na koji način – to samo On zna.
Ipak, problemi s decom su se nastavili.
– Godinu dana nakon useljenja u taj svoj stan, pozvao me da ga posetim. Tada mi je, nakon jedne moje primedbe, potpuno zabranio da dolazim. A onda je, nakon toga, nastao i problem s ćerkom. Ona je teško podnosila što joj braća ne razgovaraju s majkom, pa se solidarisala s njima iako joj je, to sam videla, bilo jako teško.
Danas Zora živi sama, s malom penzijom.
– Nikada im ne bih tražila ni dinar. Nakon svega radije ću umreti od gladi u hladnoj kući, nego tražiti nešto od njih. Ali svaki dan se molim da njima bude lakši i lepši život i da ih dragi Bog čuva – ispričala je Zora.
