Male boginje ili morbili su jedna od najzaraznijih bolesti, a problem sa epidemijom u Novom Pazaru je i veliko izbegavanje vakcinacije dece MMR vakcinom.
Lekari, ali i roditelji su jako zabrinuti, dok stručna javnost ističe značaj vakcinacije koja je jedini spas.
Simptomi malih boginja
Male boginje ili morbili uglavnom počinju kao prehlada, a kod dece je karakteristična pojava „plačne maske“, odnosno konjuktivitisa. Obolela osoba je zarazna do poslednjeg dana inkubacije, četiri dana pre izbijanja ospe i četiri dana nakon izbijanja ospe.
Komplikacije mogu biti izuzetno opasne, a najčešće su kod male dece i starijih od 20 godina. Može doći do zapaljenja pluća, srednjeg uha, dijareje, meningitisa, ali i gubitka vida, pa zatim i smrtnog ishoda.
Kakva je situacija trenutno u Srbiji?
„Najkritičnije je u Novom Pazaru, tamo je procenat vakcinacije jako slab. U Beogradu i okolini je bolja situacija, obuhvat vakcinacije je oko 84 odsto, ali težimo da dođemo do 95 odsto da bi bilo potpuno efikasno. Još 2018. smo imali tešku situaciju i epidemiju gde je čak petoro dece umrlo“, započela je Olivera Todorović, načelnica pedijatrije Doma zdravlja Palilula, u emisiji Jutro na TV Prva.
Najteža situacija u Novom Pazaru
Novi Pazar je na dnu lestvice po broju vakcinisani, najmlađi se svakodnevno javljaju pedijatrima, a dolaze i sa težim kliničkim slikama.
„Imamo oko 200 sumnjivih na morbile i 120 potvrđenih, svi su nevakcinisani. Trenutno nema hospitalizovane dece i to je najbitnije“, kaže Majda Iković.
Jak antivakserski lobi, kao i sumnje šta se nalazi u vakcini su glavni krivci za niske procente vakcinisane dece.
Specifičan osip
„Radi se o virusnoj bolesti koja kreće kataralnim stadijumom, deca slinave, kašljucaju i potom kreće osip koji je malo drugačiji od ostalih, kreće od glave i spušta se na dole, „kao kad pada kiša“. Često postoje zablude da je neki drugi osip jer ga roditelji ne primete na glavi prvo“, ističe dr Todorović.
Od imuniteta deteta i uzrasta zavise komplikacije i one se pojavljuju u trećem stadijumu, od upale ušiju, pa sve do encefalitisa. Bitno je istaći da svako od nas može da bude zaražen i svako može doći u rizik od teškog oblika morbila.
Da li vakcina izaziva autizam?
„Nažalost, takva teza se pojavila u jednom eminentnom medicinskom časopisu, ali je brzo demantovana. Naravno da nije tačno, ali je sada nemoguće iskoreniti to mišljenje. Nikakva veza između autizma i vakcine ne postoji, ja lično znam decu koja nisu primala vakcinu, a imaju autizam. Samo se vreme primanja vakcine i pojavljivanja prvih znakova autizma poklapa, što su ljudi onda pogrešno povezali“, ističe Todorović.
Detaljnije u videu u nastavku teksta.
