Virus nije živo biće. Ne diše, ne hrani se, ne raste, ne razmnožava se, ne kreće se. Dakle nema niti jednu osobinu živog bića.
Još na fakultetu nam je rečeno da van ljudske ćelije virus nije živ već se pretvara u kristal. Virus je proizvod bolesne ćelije i samo tako može da nastane. Kao proizvod. NIJE biće. U pitanju je obična ćelijska vakuola koju ćelija napravi i izbaci napolje. U vakuoli se nalazi komad RNK ili DNK koju, takođe, naša ćelija proizvede.
Kada se nađe u međućelijskom prostoru, tu vakuolu pokupi druga naša ćelija, koja potom proizvodi nove, iste takve, pa ih dalje izbacuje. Lančana reakcija. Nigde tu nema organizma. Vakuola koja dospe u sluzokožu biva izbačena napolje, npr. kašljanjem. Nakon nekoliko sati napolju se denaturiše i nestaje. Sredstva kao alkohol i UV zraci skoro trenutno razaraju membranu vakuole.
Tu vakuolu može da proguta ili udahne drugi čovek i da nastavi lančanu reakciju. I to zovu “virus”. A nigde organizma. Samo paket. Kao poštanski. Samo što je umotan u ćelijsku membranu umesto papira. Ćelija ubaci šta hoće u paket i šalje dalje.
Ako je imunitet čoveka dobar, paket se prepozna i uništi na nivou sluznice. Ako je imunitet nedovoljan, reakcija je odložena, šira i bolest nastane radi uništavanja virusa. Ono što mi zovemo “simptomi bolesti”, zapravo su mere koje organizam preduzima u odbrani od virusa – curenje nosa, kašalj, porast telesne temperature…
Ovim merama, organizam pokušava da ubije svoje vlastite (bolesne) ćelije koje proizvode vakuole („virus“). Taj posao obavljaju bele krvne ćelije (leukociti). Prema jednom objašnjenju, bolesne ćelije proizvode virusne vakuole kao poziv u pomoć, leukociti se odazivaju, dolaze na lice mesta i uništavaju bolesnu ćeliju.
Ako je imunitet čoveka iz nekoga razloga slabiji, tj. “sporiji”, leukociti ne unište na vreme bolesnu ćeliju. Ova dalje proizvodi vakuole koje susedne ćelije gutaju i nastavljaju lančanu proizvodnju „poziva u pomoć“. Naše rezervne odbrambene reakcije (kašalj, zapaljenje, temperatura) se angažuju i najčešće rešavaju problem. Ako je imuni sistem izrazito oslabljen, dodatno se angažuju i pojačavaju odbrambene reakcije i organizam počinje sam sebe da uništava.
Ukoliko je odbrana bila uspešna, u roku od 7 do 10 dana, završava se ova tzv. ćelijska faza imunog odgovora i tegobe polako nestaju. Tokom narednih nedelja, na scenu stupa drugi deo našeg imunog sistema (tzv. humoralni), koji obrađuje podatke sakupljene tokom borbe i proizvodi antitela. Antitela su čuvari našeg organizma. Samo kada su obe faze imunog odgovora u potpunosti i u celini sprovedene, naše telo stiče imunitet na virus za ceo život.
Problem sa vakcinama je što se preskače ćelijski imuni odgovor, tj. preskače se “bolest” i direktno se stimuliše proizvodnja određenog antitela. Tako ne može da se ostvari celovit i trajan imunitet već se vakcinacija mora povremeno ponavljati (tzv. kalendar vakcinacije) da bi se održao broj antitela.
U početku je najčešća komplikacija vakcine bila izazivanje same bolesti jer se vakcinacija sprovodila „celim“ virusima. Da bi izbegli izazivanje bolesti, lekari su ubacili u krv čoveka samo delove vakuole (virusa), ali to nije dovelo do proizvodnje antitela u krvi pacijenta. Zbog toga su u rastvor vakcina dodavani različiti “stimulatori” imunog odgovora, poput aluminijuma ili mikroskopskih delova fetalnih tkiva. Do danas traju rasprave da li pomenuti stimulatori imunog odgovora prave štetu u organizmu?
Treće pitanje vezano za vakcine koje do danas čeka odgovor jeste: Da li veštački stimulisana proizvodnja ogromnih količina antitela ponavljanim vakcinama dovodi do poremećaja imunog sistema? Tj. da li postoji veza između ovakve stimulacije i kasnije pojave oboljenja sa preteranom proizvodnjom antitela (alergije i autoimune bolesti)?
* * *
Ako se vratimo na početak priče, postavlja se još jedno pitanje: Kako je došlo do stvaranja PRVE vakuole u prvom čoveku? Virusolozi se uglavnom slažu da je stvaranju prve vakule u ljudskim ćelijama prethodio kontakt sa nekom vrstom životinja, ali nije razjašnjeno kako je do toga došlo. Najčešće se pominju svinje, slepi miševi i ptice.
Za najmanje jedan slučaj pojave novog soja virusa influence (gripa) dokazano je da su primarno inficirani ljudi radili na održavanju velikog jezera nastalog sapiranjem fekalija iz ogromne farme svinja. Nakon dužeg izlaganja velikim koncentracijama fekalnih isparenja, došlo je do oboljevanja radnika, koji su potom zarazili druge ljude koji nisu radili na farmi. U njihovoj krvi identifikovana je nova vrsta vakuole / virusa, koja je kasnije postala poznata kao izazivač svinjskog gripa.
Vekovima unazad, u selima i gradovima širom sveta ostavljani su otvori na zidovima kuća i zgrada kroz koje su golubovi masovno ulazili u tavane istih i tamo se gnezdili. Tokom godina, na tavanima ovih kuća nakupljala se ogromna količina ptičijeg izmeta. Ptičiji izmet bi seljaci povremeno sakupljali u vreće i koristili za đubrenje njiva. Pri lopatanju đubreta na tavanima, ljudi su koristili slabu ili nikakvu zaštitu disajnih puteva. Nije se retko dešavalo, da se nakon ovog lopatanja radnik razboli, dobije visoku temperaturu i zarazi ukućane i komšije.
Sličan scenario se periodično vekovima unazad odvijao u pećinama širom sveta gde se nalazi po nekoliko desetina metara nakupljenog izmeta slepih miševa. Ovo je posebno čest slučaj u SAD i Kini. Nemamo podatak koliko ljudi se razbolelo nakon lopatanja izmeta slepih miševa.
Za uzročnika ovčijih boginja se pretpostavlja da je u humanu populaciju prešao preko ljudi koji su čistili ovčije torove i štale ili ,pak, zbog masovno raširenog načina lečenja tuberkuloze u selima pijenjem čaja od ovčijeg izmeta. Ista bolest se u SAD naziva kokošije boginje („chicken pox”) jer se javila kod ljudi koji su održavali kokošinjce.
Ovde bih dodao primer virusa HIV koji se u početku u ljudskoj populaciji proširio isključivo među ljudima koji su praktikovali analni odnos, tj, kontakt veoma tanke kože penisa sa velikom količinom fekalija. HIV je primarno idetifikovan u krvi Rezus majmuna.
Iz prethodno navedenog, može se pretpostaviti da kontakt čoveka sa fekalijama životinja dovodi do trovanja naših ćelija. Otrovana ćelija proizvodi vakuole (viruse) i dolazi do ćelijskog imunog odgovora tj. bolesti. Nekoliko nedelja kasnije, na osnovu prikupljenih informacija tokom ćelijskog odgovora, stvaraju se antitela koja čoveku daju imunitet na otrov sa kojim je bio u kontaktu. Vakuole (viruse) nastale u odgovoru na trovanje, čovek prenosi drugom čoveku, ovaj drugi razvija ćelijski imuni odgovor, potom proizvodi antitela i postaje otoporan na primarni otrov. Vakuole se šire dalje od čoveka do čoveka, kao da imaju ideju da imunizuju celu ljudsku populaciju u blizini izvora trovanja. Možemo reći da je „virusna infekcija“, zapravo, prirodna imunizacija na otrov. No, kod nekih ljudi, umesto otpornosti na otrov, razvija se nekontrolisan imuni odgovor koji može potencijalno biti smrtonosan. Visok procenat smrtnosti nekih virusnih infekcija verovatno je povezan sa osobinama primarnog otrova.
* * *
Na kraju ostaje još pitanje mutacija i različitih sojeva virusa. Osobine primarno nastale vakuole, verovatno zavise od osobina fekalije sa kojom je čovek bio u kontaktu. Istovremeno, osobine fekalije zavise od vrste životinje i ishrane životinje. Dakle, svaka vrsta npr. svinje može dati poseban „soj virusa“. Uz to, promena načina ishrane iste svinje može potencijalno promeniti osobine fekalije i uzrokovati da čovek u kontaktu sa fekalijom proizvede novu vrstu „virusa“. Što se tiče mutacija, dva su moguća uzroka da se vakuole (virusi) menjaju tokom prelaska sa čoveka na čoveka. Ili dolazi do slučajne greške pri proizvodnji (reprodukciji) vakuole i dobijemo slučajnu mutaciju ili ćelija čoveka namerno izmeni neku informaciju i dobijemo namernu mutaciju vakuole / virusa. Namerna mutacija bi mogla da se desi ako je jedan isti čovek već bio u kontaktu sa fekalijama svinje, pa je naknadno „zaražen“ virusom poreklom od neke druge svinje. Ćelija čoveka sa „duplom informacijom“ pravi novu, “pametniju“ vakuolu, tj. ubacuje u nju dodatne informacije. Dakle, cilj namerne mutacije bi bio poboljšanje imuniteta.
Dr Ranko Herin, specijalista urologije
http://urodinamik.com/2020/04/13/virus/
