Za kosti more za srce planina

Boravak na moru uglavnom deluju blagotvorno na zdravlje i uglavnom se preporučuje kao vid terapije. Poznato da je plivanje naročito godi obolelima od astme, kao i da je što češće gnjuranje u morskoj vodi odlično za one koji imaju probleme sa sinusima.

Međutim, hronični bolesnici moraju da budu obazrivi leti i da biraju one vidove odmora i letovanja koja će im poboljšati zdravstveno stanje, a ne da ga dodatno iskomplikuje.

 

Srce

 

Prema rečima kardiologa dr Nade Macure, kod srčanih bolesnika, pre svega onih koji imaju anginu pektoris ili su imali infarkt, postoji opasnost od širenja krvnog pritiska na periferiji i pada arterijskog krvnog pritiska, ako su dugo na suncu. Oni obično već uzimaju lekove koji snižavaju krvni pritisak, pa dodatno obaranje može da dovede do gubitka svesti ili kolapsa.

– Svaka temperatura viša od 27 stepeni Celzijusa je veliki napor za njih, zato treba da se sklanjaju u hlad i uzimaju osvežavajuće napitke. Nije dobro da dugo budu napolju kada je toplo i vlažno vreme, jer se tada gube i minerali u organizmu. Drugo je kad je toplo i suvo, takvo vreme čak i prija – kaže doktorka Macura.

Ona smatra da srčani bolesnici ne treba da se ponašaju ni preterano zaštitnički prema sebi, ali da je veoma važno da redovno uzimaju terapiju i da se ne izlažu fizičkom naporu.

– Ovde se misli i na veliki napor pri plivanju koji može da dovede do novog anginoznog bola. Lagani pokreti neće da škode. Nikome se ne savetuje ni nagli ulazak u vodu, jer može da dovede do cirkulatornog šoka – kaže doktorka Macura, i preporučuje srčanim bolesnicima da pre odmora urade test operećenja, kao i da redovno kontrolišu svoje zdravlje.

Osobama koje „muči“ srce, a propustili su odlazak na more u junu, preporučuje se da sačekaju septembar. Mada, doktorka Macura kaže da se na moru visoke temperature mnogo lakše podnose nego u gradu jer na moru uvek duva vetar. Bez obzira na sve, njena preporuka za one koji imaju problema sa srcem su planine, i to one na nižim nadmorskim visinama, gde će im vazduh svakako prijati.

 

Koža

 

Dozirano izlaganje suncu nekim bolesnicima može da pomogne, pa se tako savetuje kao dodatna terapija kod psorijaze i seboreje.

– Kod psorijaze dolazi do ubrzane proizvodnje ćelija kože koje se talože i svrbe. Sunčanje smanjuje produkciju ćelija kože, pa zbog toga našim pacijentima često preporučujemo ultraljubičasto zračenje, odnosno PUVA zračenje lampama.

Plivanje u morskoj vodi je takođe dobro, jer se na taj način lakše skidaju naslage na koži nastale zbog psorijaze. Pošto i stres dosta utiče na javljanje i progres ove bolesti, dobra je svaka promena sredine i odmaranje. Tegobe pacijenata sa psorijazom, koji nisu izloženi stalnom stresu, obično su blaže na jesen i na zimu ako su tokom leta bili na moru – objašnjava dr Vesna Mikulić, dermatolog.

Međutim, naglašava ona, lupus, oboljenje koje se manifestuje pojavom ospe u obliku leptira na licu, ne trpi sunce. Ono u ovom slučaju samo pogoršava stanje i zato ovi pacijenti ne smeju uopšte da se izlažu suncu.

– Njihove atrofične promene se na suncu pogoršavaju i javljaju se nove. Voda smanjuje otpornost kod obolelih i utiče na to da se koža namreška – objašnjava doktorka Mikulić.

Ona zato uopšte ne preporučuje ovim pacijentima odlazak na more, a ako baš insistiraju, oboleli od lupusa mogu da se kupaju samo rano ujutru ili kasno po podne, i da obavezno budu namazani zaštitnim faktorom 50.

 

Kosti

 

Kod oboljenja koštano-mišićnog sistema, plivanje i sunčanje se obavezno preporučuju. Oboleli od osteoporoze i reumatoidnog artritisa treba, kako tvrdi reumatolog dr Svetlana Matijašević, da se svakodnevno izlažu suncu, tokom svih godišnjih doba. Dovoljno je ta to bude svega 15 minuta dnevno, i to sa zaštitnom kremom.

– Letnje sunce treba da koristite do l0 sati i posle 17 sati. Zimskom, prolećnom i jesenjem suncu oboleli od ovih bolesti treba da izlažu lice, dekolte i šake. Treba da šetaju sunčanom stranom ulice, borave na prozoru ili balkonu – ističe doktorka Matijašević.

Kupanje, odnosno plivanje, je veoma delotvorno, ne samo za mišićno-koštani, već i za kardiopulmonalni i nervni sistem. Ona dodaje da temperatura vode treba da je oko 23 stepena Celzijusa. U nju treba ulaziti postepeno, kako bi se organizam adaptirao.

Ono što je takođe veoma važno, mada se retko ko toga pridržava, to je da ne treba jesti tri sata pre kupanja. Tablete kalcijuma, dodaje doktorka Matijašević, koje su deo terapije, treba uzimati u večernjim satima.