Canon 700 D
Kuva i piše:
Ana Ćubela
Novo godina se bliži, a ja sam odlučila da usporim. Ova godina je bila jako naporna i haotična i najmanje vremena imala sam za sebe. A znate onu staru – ko nije dobar za sebe, nije ni za druge. Više ne trčim na sve strane, ne jedem doručak u hodu i trudim se da, makar jednom nedeljno, odem da vežbam.
U sklopu mog usporavanja se nalazi i spremanje hleba. Deluje terapeutski na mene kao i na većinu ljudi.
Potrebno vam je:
- 150 grama ražanog brašna
- 50 grama ječmenog
- 1,5 kašičica belog luk u prahu
- 3 kašičice kima
- 1/2 kašičice morske soli
- 2 kašike maslinovog ulja
- 200 militara vode
- 2 kašičice praška za pecivo
Ujutru sam pomešala brašno, so, začine, ulje i vodu. Sve sam dobro izmešala, činiju pokrila tanjirom i ostavila na pultu u kuhinji. Uveče sam dodala prašak za pecivo i dobro ga umešala mikserom u koji sam stavila one nastavke za testo. Smesa je suviše gusta da bi se mutila običnim nastavcima ili kašikom.
Pokvasila sam ruke, uzela smesu, oblikovala je i spustila u pleh u koj sam stavila pek papir. Hleb sam dodatno zagladila mokrim rukama, posula ražanim brašnom i išarala drškom kašičice.
Stavila sam u blago zagrejanu rernu i namestila na 22 stepeni. Ali mi se posle desetak minuta učinilo da je temperatura baš slaba pa sam podigla na 240. Na nekoliko minuta samo da se u hlebu oživi pa da odmah spuštam temperaturu. Ali izgleda da sam malo preterala jer, dok sam se vratila do rerne imala sam šta da vidim – hleb samo što nije eksplodirao, počeo je da puca na sve strane.
Brzo sam spustila na 210 stepeni i oastavila tako.
Pekao se oko 40 minuta. Čačkalicom sam proverila da nije ostao živ unutra i izvadila ga napolje. Uvila sam ga u suvu krpu i ostavila do ujutru.
Bez obzira na to da li pukne ili ne, mada volim taj raspucali rustični izgled, za mene je hleb uspeo ako može lepo da se seče. A ovaj je mogao.
Prijatno!
