Foto: Wikipedia
Neki od njih su značajni zbog svojih nesvakidašnjih otkrića, neki su skrenuli pažnju na goruća pitanja, a neki su tu zbog svog kontroverznog i nesvakidašnjeg pristupa nauci.
Sada već davne 1976, tada mladi mikrobiolog Žan-Žak Mujembe Tamfum putovao je duboko po tropskim šumama današnje Demokratske Republike Kongo kako bi istražio epidemiju neidentifikovane bolesti koja je prilično brzo oduzimala ljudske živote.
Tada nisi znali, ali to je bila prva poznata epidemija ebole. Danas, 43 godine nakon što je misteriozna bolest identifikovana, Mujembe se ponovo suočava sa njom oči u oči.
On predvodi tim Konga koji se bori protiv najnestalnije i najteže epidemije ebole ikada, koja je od avgusta 2018. ubila više od 2200 ljudi na severoistoku zemlje.
Iskusni Mujembe je dužnost preuzeo u julu, a još 1995. je razvio ključne mere javnog zdravlja koje se i dalje koriste za suzbijanje virusa.
Shvatio je da je najvažnije steći poverenje lokalnih zajednica i naučiti ih kako da se sami zaštite.
Takođe je pronašao način da dostojno sahranjuje mrtve zaražene, smanjujući rizik na minimum.
Mujembe je započeo istraživanja koja su kasnije dovela do uvođenja efikasnih lekova i vakcina protiv ebole: uzeo je krv od onih koji su preživeli ebolu i dao je onima koji su bili inficirani, nadajući se da će antitela ugušiti virus.
Sedmoro od osmoro pacijenata je preživelo. Prošlog meseca je kontrolisano kliničko testiranje Mujembeovog tima pokazalo da preživelo 90% onih koji su tretirani lekovima na bazi antitela ubrzo nakon što su zaraženi ebolom.
Jedan od lekova, mAb114, izveden je iz antitela iz krvi preživelog koga je Mujembe „regrutovao“ tokom epidemije u gradu Kikvitu. Kada i ova epidemija postane prošlost, Mujembe planira da istraži kako se ova bolest kreće među različitim vrstama.
„Želim da pronađem vektor“, kaže Mujembe.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
