Foto: Pixabay/ID 506563
Ponekad me pitaju „Koja dijeta je najbolja za mene?“ ili „Šta ti misliš o toj i toj dijeti?“. Moj najčešći odgovor jeste da takva pitanja izbegnem u potpunosti. Šalim se. Mada…
Ja sam instruktor grupnih fitnes programa 23 godine, instruktor joge osam godina, a 7,5 godina sam provela školujući se za dve master diplome i doktorat u oblasti javnog zdravlja. Ali ako me pitate za savet koji se tiče ishrane, neću vam ga dati (takođe, nećete me ni videti kako samoinicijativno dajem savete). Mislite da sam zla? Verujte mi da nisam. U stvari, baš suprotno. Mislim da je to odgovorno ponašanje.
A evo zašto većina profesionalnih fitnes instruktora ne bi trebalo da vam daje savete koji se tiču ishrane.
Jednostavno rečeno, nisam kvalifikovana da dajem savete koji se tiču ishrane. Tačka. Možda imam višedecenijsko iskustvo u fitnesu, proučavala sam ishranu pošto je ishrana deo javnog zdravlja koje sam izučavala na svim studijama i ja sam lično morala da se izborim sa nekim svojim problemima u vezi sa ishranom, ali nisam kvalifikovana da vam dajem savete koji se tiču vaših ličnih individualnih potreba koji se tiču ishrane. Kod grupnih instruktora/trenera, deo naših kurseva za sertifikaciju obično uključuje osnove koje se tiču ishrane i ispite koji sadrže pitanja o tome kako da savetujemo klijenta. Odgovori su uvek manje-više sledeći: uputite ljude na smernice za ishranu američkog Ministarstva poljoprivrede ili ih ohrabrite da potraže registrovanog dijetetičara koji im može pomoći.
Registrovani dijetetičari su stekli veoma specifično obrazovanje, uključujući i iskustvenu komponentu (tipa prakse), treba da polože test za licencu, kao i da nastave da se obrazuju kako bi zadržali tu istu licencu. Nisam provela godine svog života učeći kako da testiram, dijagnostikujem i tretiram neravnotežu u ishrani na način na koji oni jesu, a tek što niko nije proverio moje sposobnosti da pravilno sprovedem ništa od prethodno navedenog. To nije moje polje rada.
Da budem potpuno jasna, ne kažem da uopšte ne postoje treneri ili fitnes instruktori koji su kvalifikovani za rad u ovoj oblasti. Naravno da postoje i onu su dragoceni. Ali samo zato ako je neko odličan trener ili stručnjak za trening snage, to ne znači da je automatski kvalifikovan da daje savete koji se tiču ishrane (i obratno!).
Takođe, ne poznajem vaše telo. Čak i da sam kvalifikovana za njihovo tumačenje, nisam videla vaše dijagnostičke testove bilo koje vrste – krvi, stolice ili urina da bih bila u stanju da protumačim šta se dešava unutar vašeg tela. Ne postoji način na koji bih ja (ili velika većina drugih fitnes profesionalaca) mogla da vam dajem savete u vezi sa vašim potrebama koje se tiču ishrane samo na osnovu vaših rezultata na mom času ili vašem nalogu na Instagramu.
Postoji mnogo pitanja u vezi sa vašim telom koja traže specijalnu pažnju i odgovarajući protokol. Bila bih jako oprezna prema bilo kome ko vam deli savete o bilo čemu bez posedovanja, u najmanju roku, solidnog razumevanja sistemskih procesa u vašem telu. Vaše telo ima različite potrebe u odnosu na moje telo, na njeno telo, na njegovo telo, u odnosu na bilo koje drugo telo. Samo zbog toga što sam nedavno pročitala novi naslov koji se pojavio na mom nalogu ili novi članak o nedokazanim prednostima određene vrste dijete, ne znači da je ta dijeta bezbedna ili efikasna za vas. Ne mogu da se pouzdam u to da bi imala takve efekte i, da budem fer, ni vi to ne bi trebalo da radite.
Ako ste u potrazi za savetom u vezi sa ishranom, treba da vodite računa o nekoliko stvari.
Iako postoji par univerzalnih istina koje se tiču ishrane (tipa ograničenje unosa dodatog šećera je uopšteno govoreći dobra ideja i većinski unos neprerađenih namirnica je odlična ideja, ako to možete izvesti), najčešće kada ljudi pitaju za savet u vezi sa ishranom, oni pitaju da li postoji neka posebna namirnica koju treba da konzumiraju ili izbegavaju. I, u većini slučajeva, takva vrsta saveta je individualna i zasniva se na faktorima koje u svom posedu ima samo vaš lekar ili registrovani dijetetičar. Ipak, razumem da svi imamo pitanja u vezi sa hranom koju jedemo i suprotnim naslovima u novinama koji se tiču ishrane na koje nailazimo svakodnevno. Tako da postoji nekoliko generalnih pravila koje treba imati na umu:
Istraživanja u vezi sa ishranom najčešće nisu u stanju da ponude savet u vezi sa ishranom koji je primenjiv na većinu. To je nešto što znam zahvaljujući iskustvu u oblasti javnog zdravlja i mislim da je to nešto čega mnogi ljudi nisu svesni. Ova istraživanja u vezi sa ishranom o kojima čujete na radiju ili čitate o njima u novinama često imaju mnogo ograničenja i čini se da su ta ograničenja posebno relevantna kada je reč o istraživanjima koja pokušavaju da povežu određeni nutrijent sa izgledima za razvoj hroničnih bolesti (tipa da je neka vrsta hrane jako loša za ljude sa tim i tim oboljenjem ili da će ogromna količina neke druge hrane izlečiti ljude koji pate od nekog drugog oboljenja). Problem je u tome što su mnoga istraživanja sprovedena na specifičnoj populaciji s ciljem da budu generalno primenljiva za slične populacije. Mnoga istraživanja su takođe zasnovana na posmatranjima i od ljudi je traženo da izveštavaju o svom ponašanju. Izveštavanje o hrani često je problematično i nedostatak informacija koje se nađu u izveštaju deluje kao veliki problem (što znači da ljudi izostavljaju važne detalje ili prijavljuju netačne informacije).
Sve ovo spominjem kako bih napomenula da često postoje problemi sa podacima koji nastaju kao rezultat ovakvih istraživanja. Ono što „istraživanja pokazuju” možda nije uvek tačno i generalizacije nisu isto što i preporuke za svakog ponaosob. Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je to važno.
Molim vas da ne zaboravite ni kako se ishrana ne odnosi samo na gubitak kilograma. To kažem zato što kulturološki i grupno deluje kao da je naše propitivanje o ishrani automatski još uvek usredsređeno na gubitak kilograma. Volela bih da ipak zaronimo u temu malo dublje od toga. Postoje tone dijeta, programa i protokola koji su trenutno u cirkulaciji (i koji su cirkulisali godinama) o kojima se ljudi konstantno raspituju kako bi saznali koji će se najbolje „pokazati“.
Prvo bih vas zamolila da definišete šta znači „pokazati se“? Pokazati se u vezi sa gubitkom kilograma? Pokazati se u vezi sa smanjenjem holesterola? U vezi sa poboljšanjem vašeg kardiovaskularnog zdravlja? Boljim radom sistema za varenje? Poboljšanjem vaših rezultata na određenom zadatku? Produženjem života?
Postoji mnogo potencijalnih krajnjih rezultata, a gubitak kilograma, naročito iz estetskih razloga, nije uvek najvažniji pokazatelj koji treba da izaberete. Kako želite da se osećate? Kako želite da živite? Kako želite da funkcionišete? Sve su to važna pitanja koja nužno nemaju veze sa izvajanim stomačnim mišićima.
I na kraju, ali nikako najmanje važna jeste činjenica da ne postoji brzopotezno rešenje. Ne postoje (zdrave) prečice. Bez obzira na to šta je vaš cilj, postojaće određene promene u ponašanju, prilagođavanja, stalno donošenje odluka, borba, pobede, porazi, greške i konstantan rad da biste postigli i održali tražene zdravstvene rezultate. Vidim da ljudi često pitaju kako da im olakšamo i ubrzamo ovaj proces kako bi bilo potrebno manje truda. Ali stvari tako ne funkcionišu.
S tim u vezi, da li uopšte možete razgovarati o ishrani sa vašim instruktorom fitnesa?
Naravno! Samo budite svesni da su saveti koje može da vam da neko ko nije registrovani dijetetičar i kao neko ko nije dobro upućen u vaše opšte zdravstveno stanje – ograničeni. Ipak, ja nisam potpuno beskorisna u tom slučaju. Postoje neke stvari koje se tiču ishrane sa kojima vam mogu pomoći.
Ako imate pitanja o svojoj ishrani, mogu da vas uputim na ljude koji su više nego kvalifikovani da vam pruže potrebnu pomoć. Mogu da razgovaram sa vama o tome da se pridržavate njihovih smernica i kako da ih primenite u vašem životu i da ih uklopite sa vašim treninzima.
Mogu da razgovaram sa vama o ponašanjima koja se tiču zdravlja (o tome sam radila doktorsku disertaciju), stvaranju navika i preduzimanju malih koraka. Mogu da razgovaram sa vama u vezi sa kritičkim razmišljanjima o istraživanju koje se pojavljuje u naslovima, na vašim nalozima na društvenim mrežama i u naučnim časopisima.
Mogu da vas naučim da obratite pažnju na signale koje vam vaše telo šalje za vreme treninga, a koji vam mogu pružiti dodatne informacije o tome kako da donesete bolje odluke o tome kako želite da se hranite. Mogu da vam kažem da je unos povrća i tečnosti prilično standardan savet od strane većine dijetetičara, naučnika u oblasti ishrane i zdravstvenih radnika, tako da je to verovatno dovoljno za početak.
Nemam ništa protiv toga da vam pomognem na bilo koji način za koji sam kvalifikovana, ali za mene nije problem da priznam kad stignemo do trenutka kada stručnjaci treba da preuzmu. Poštujem i vas i vaše individualne potrebe i želim da vi sami naučite da se ponašate na isti način.