pixabay.com
Uzroci ovog postepenog procesa su različiti, a možda najočiglednije je povećanje zakrivljenosti kičme.
Zadržite se po bilo kom supermarketu dovoljno dugo i sigurno će vam prići stariji kupac sa zahtevom da mu dohvatite artikal sa najviše police.
I dok se možda čini nemogućim zamisliti da se naša budućnost suočava sa sličnim problemima s kupovinom namirnica, realnost je zapravo da se naš kičmeni stub smanjuje, odnosno sleže, već posle tridesete godine, ostavljajući nas da bespomoćno gledamo u te visoko naslagane predmete na rafovima.
Uzroci ovog postepenog procesa su različiti, a možda najočigledniji je povećanje zakrivljenosti kičme. Pogrbljenost povezana sa godinama poznata je kao kifoza, a javlja se kako se naša mišićna vlakna s godinama smanjuju. Kao rezultat toga, mišići koji okružuju kičmu postaju slabiji i počinjemo da gubimo bitku protiv gravitacije, pa na kraju gubimo sposobnost da stojimo uspravno.
Srećom, kifoza nije neizbežna, može se izbeći održavanjem aktivnog načina života i redovnim vežbanjem. U idealnom slučaju, to je nešto čemu bi svi trebalo da težimo tokom života, a mnogo je lakše izbeći kifozu tako što ćemo ostati aktivni kako starimo nego je preokrenuti vežbanjem kada ostarimo.
I dok pogrbljenost nije isto što i skupljanje, drugi procesi povezani sa starenjem dovode do toga da bukvalno postajemo niži.
Među najznačajnijim pokretačima ovog skraćivanja je smanjenje gustine kostiju, za koje se veruje da je izazvano smanjenim lučenjem dva hormona, estrogena i testosterona, kako starimo.
Šta pogoršava ovaj proces?
Nedostaci vitamina D i smanjenje bubrežne apsorpcije kalcijuma u starijoj dobi mogu pogoršati ovaj proces, ponekad dovodeći do bolesti kostiju poznate kao osteoporoza.
Kako kosti postaju slabije i poroznije, pršljenovi koji čine našu kičmu mogu se zgnječiti pod našom vlastitom težinom, stvarajući prelome koji su poznati kao kompresioni prelomi.
Iznenađujuće, većina kompresionih preloma je bezbolna, zbog čega obično ne primećujemo kako naše kičme s vremenom postaju sve kompaktnije. Međutim, kako se ovi prelomi akumuliraju i sve više naših pršljenova bude zgnječeno, ta gornja polica u prodavnici može postati sve teže dostupna.
Ovaj efekat se često pogoršava degeneracijom kičmenih diskova, koji se nalaze između naših pršljenova i deluju kao amortizeri. Od naših 30-ih pa nadalje, ovi diskovi mogu početi da se suše, postajući sve manje čvrsti kako gube vodu, piše IFLScience.
Sa 23 diska u našem kičmenom stubu, potrebno je samo nekoliko njih da se smanje u visini za nekoliko milimetara pre nego što počnemo da primećujemo da se smanjujemo.
Nažalost, istezanje nas verovatno neće učiniti višim, iako zdrav način života može sprečiti preterano skupljanje. Ishrana bogata vitaminom D i kalcijumom, na primer, može pomoći kostima da ostanu mlade i minimiziraju rizik od kompresionih preloma, dok redovna vežba takođe održava kosti jakima i smanjuje mogućnost razvoja osteoporoze.
Sadržaj ovog članka nije zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek tražite savet kvalifikovanih zdravstvenih radnika o pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjima.
