Foto: EPA/ CHRISTIAN BRUNA
Stanarine za sve više ljudi predstavljaju nepodnošljiv izdatak, a vlast je nemoćna da zaustavi skok kirija.
U Nemačkoj raste gnev stanara zbog sve većih kirija. Ovog proleća su desetine hiljada ljudi izašle na ulice da protestuju. Sve je više zahteva da se nešto učini, da se uvede ograničenje cena, da se oduzmu nekretnine velikim firmama koje izdaju stanove kako bi njihov posao preuzela država i tako dalje.
Prema najnovijoj studiji koju je naručio poslanički klub Levice u Bundestagu, kirije su se u poslednjih pet godina povećale za 11,4 odsto.
Na prvom mestu je Minhen, gde iznajmljen kvadratni metar stambene površine košta gotovo 18 evra u proseku – dakle za stan od sto kvadrata plaća se 1.800 evra bez režija. Drugi je Frankfurt sa 14,20 evra, a na trećem mestu je Štutgart sa nešto manje od 14 evra po kvadratnom metru.
U Berlinu je trenutno prosečna cena 6,72 evra po kvadratnom metru, a najpovoljniji je Varštajn u Severnoj Rajni Vestfaliji sa 4,64 evra po kvadratnom metru.
Zašto je tako malo stambenog prostora sa povoljnom cenom?
Mnogi stanovi koji su nekada bili u javnom vlasništvu sada su u rukama koncerna. Tako je, na primer, grad Drezden 2006. godine prodao sve stanove kojima je raspolagao i tako jednom potezom vratio svoje dugove koji su iznosili 741 milion evra.
Vonovia, najveći nemački koncern koji izdaje stanove, ima više od 300.000 stambenih jedinica. Jedan od njegovih ciljeva je, kako kaže Suzane Heg, profesorka za geografsko istraživanje gradova iz Frankfurta, „da stalnim povećanjem kirija ostvari dobit koja se prebacuje akcionarima“.
Drugi važan razlog za stalno povećanje cena je povećanje potražnje, tako da je ponuda, naročito u centralnim zonama metropola, postala vrlo oskudna. „Gotovo polovina svih studenata upisanih u jednoj godini u Nemačkoj studira u velikim gradovima“, kaže Heg.
Država – što savezna, što pokrajine – do kraja mandata vladajuće koalicije namerava da oživi javnu stanogradnju sa pet milijardi evra. No, problem je u tome što ograničenje visine kirija ne važi zauvek; posle nekog vremena njemu ističe rok – to je 2018. bio slučaj sa gotovo 49.000 stanova. Ali sagrađeno je samo 27.000 javno dotiranih socijalnih stanova. To znači da imamo 22.000 stanova manje – za koje se ne traže previsoke kirije.
Savez nemačkih stanara DMB traži da se godišnje gradi 80.000 socijalnih stanova i 120.000 stanova za iznajmljivanje za koje kirije neće biti previsoke. Savez kritički upozorava da se gradi previše skupih i luksuznih stanova, a gradi se oko 25 odsto stanova manje nego što je potrebno.
Od leta 2015. u Nemačkoj je visina kirija ograničena tako da one pri sklapanju prvih ugovora o iznajmljivanju stana ne smeju da prekorače „uobičajenu vrednost u kvartu“ za više od deset odsto. To ograničenje važi samo u mestima na kojima vlada „zategnuta situacija na tržištu stanova“. No koja su to mesta – o tome odlučuju savezne pokrajine, svaka za svoje područje. A od te mere su izuzeti novosagrađeni stanovi, sanirani stanovi ili oni u kojima je kirija već bila visoka.
Građanska inicijativa Berlina je Senatu ovog grada-pokrajine predala peticiju kojom se traži oduzimanje stanova velikim koncernima. To bi značilo da bi država zapravo naterala koncerne da joj te stanove prodaju kako bi sama mogla da ih iznajmljuje po pristupačnim cenama. No, ta vrsta „nacionalizacije“ je pravno sporna i pitanje je da li bi uopšte dovela do razumnog rešenja s obzirom da bi to bio proces koji bi se otezao godinama.
Berlinski Senat bi uskoro mogao da donese odluku o zabrani povećanja svih kirija u narednih pet godina. To Stranka levice traži za čitavu Nemačku. No, u prestonici bi taj potez mogao da se pokaže kao kontraproduktivan, jer bi zabrana morala da stupi na snagu određenog dana, i očekuje se da bi zato stanodavci pre toga već preventivno podigli cene…
Nemački savez stanara traži da se zemljišta u javnom vlasništvu više ne prodaju, kako bi investitori mogli jevtinije da grade. Tako bi i kirije bile priuštive.
Stambeni dodatak
Od 2020. godine građani sa slabim primanjima će imati pravo na reformisani stambeni dodatak – deo kirije koji nekom plaća država. Ta mera će obuhvatiti oko 600.000 domaćinstava. Visina stambenog dodatka će svake dve godine biti nanovo izračunavana u skladu sa realnom situacijom. Doduše, ovu meru treba još da potvrdi i Veće saveznih pokrajina, jer stambeni dodatak plaćaju pola-pola savezna država i pokrajine.
Stambeni dodatak mnogima može da olakša život, ali ne rešava probleme manjka stambenog prostora.
