pixabay.com
Da li ste se ikada pitali koje su to naše navike koje dovode do nagomilavanja kilograma? Da li se samo promenom ishrane može kvalitetno smršati? Ili je fizička aktivnost ključna za mršavljenje? Kako se rešiti prekomerne težine i šta je to u vašoj svakodnevnoj rutini što uzrokuje da vaga svaki put pokaže veći broj?
Savremeno doba je sa sobom donelo i napretke ali i bolesti i mane sa kojima se nosimo svakodnevno. Jedna on najvećih boljki današnjice je svakako gojaznost.
Uslovi u kojima radimo, gde je većina ljudi vezana za kancelarijske poslove na kojima se uglavnom sedi, kao i stres koji dolazi kao nuspojava brzog načina života nam samo lepe kilograme a da mi toga nismo ni svesni. Ipak, i naše lične navike, u ishrani i fizičkoj aktivnosti, kao i genetika doprinose tome da se manje ili više gojimo, ili pak ako smo srećnici, ostanemo zdravi i zategnuti.
Brzo, retko i loše
Brza hrana je svuda. Polugotovi proizvodi u prodavnicama ili oni pripremljeni po raznoraznim dostavama i restoranima, male su nutritivne vrednosti, a uglavnom su bogati kalorijama. Visokokalorična hrana sadrži rafinisane ugljene hidrate – šećer, brašno, pirinač, transmasne kiseline – margarin, industrijske masti za prženje.
Jesti češće ne goji
Baš naprotiv, ako su obroci normalne veličine, savetuje portal stetoskop.info. Zašto biste se doveli u situaciju da pregladnite?
Zašećereno i alkohol
Pijete li sve samo ne vodu, posebno ako su u pitanju slatki napici, uključujući i kafu ili čaj pun šećera, dodajte i ove kalorije, 2 do 3 pića i može se nakupiti i po 500 kalorija. Uz to pod uticajem alkohola možemo imati i veći apetit.
Spavaj, pa sedi
Kretati se više od 2h na dan za mnoge je, nažalost, postala naučna fantastika. Uz silu tehnoloških pomagala hodanje je nepotrebno, a sedenje obavezno. Uz sedalački stil života metabolizam se usporava, što znači da telo sagoreva manje kalorija i skladišti višak koji dolazi. Osim toga slabe mišići pospešujući dalje usporavanje metabolizma.
Dobri izgovori zlata vrede
Geni imaju ulogu u načinu na koji skladištimo masno tkivo, ali naučna istraživanja potvrđuju da redovna aktivnost savladava i loše nasleđe.
I godine su bitne
Potreba za kalorijama kod odraslih osoba smanjuje se za 2 do 4% za svakih desetak godina, što znači da će osobi kojoj 2500 kalorija sa 25 godina, sa 50 godina trebati samo 2200 kalorija.
A sve piše na etiketi
Ako ne piše ne kupujte, ali na proizvodima s popisom sastojaka posebno se koncentrišite na prva 3 do 4 na listi. Njih je najviše. Nalazi li se među njima nešto što ne znate ni da izgovorite, šećer ili neka gadna mast, poput obrađene biljne masti, bacite to iz ruke.
Spavanje i živci
Nedostatak sna organizam često nadoknađuje prejedanjem. A visoki nivoi stresa utiču na ispuštanje kortizola, koji pospešuje proizvodnju masnog tkiva, posebno oko struka gde je najštetniji. Stres može uticati na neuredne navike ishrane, impulsivno uživanje u slatkišima i sličnim izletima koji vode do gojenja. Uz stres lako može doći i do depresije, lekovi debljaju, žudimo za ugljenim hidratima koji goje, a uz depresiju gubitak kilograma, čini se kao još teži zadatak.
