Niko tacno ne zna koliko ima vrsta pecuraka na Zemlji. Savremene procene krecu se u rasponu od 500 000 do cak 9,9 milijuna, ali mikolozi prihvacaju brojku od 1,5 milion vrsta.Od toga je do sada imenovano, 75-100 000 vrsta, i stalno se otkrivaju nove.
Broj vrsta gljiva koje još treba otkriti i istražiti njihova potencijalna medicinska i prehrambena svojstva je velik: ako samo 5% od procienjenih 1,5 milion vrsta ima takvu vrednost, to bi znacilo da oko 75 000 vrsta gljiva može poslužiti za prehrambene i/ili lekovite svrhe!
Pecurke pomazu protiv hepatitisa C
Cak i u slucajevima kada oficijelna (i vrlo skupa) terapija zakaže, pomocu preparata iz lekovitih pecuraka moguce je zaustaviti napredovanje hronicnog hepatitisa C i postici dugotrajni i temeljan oporavak od ove teške i potencijalno smrtonosne bolesti.
Hepatitis C, za koga se s pravom govori da je opak poput AIDS-a, akutna je ili hronicna zarazna bolest jetre, koju izaziva cela jedna porodica virusa. Buduci da se hranjive materije, kada se iz tankoga creva apsorbuju u krvotok, prenose u jetru radi prerade, odlaganja i distribucije krvotokom u druge organe i tkiva – jetra ima presudnu ulogu u regulisanju sastava raznih hemijskih spojeva i celija u krvi. Svako narušavanje strukture i funkcija te vrlo složene hemijske centrale može imati teške ili fatalne posledice. Zato hepatitis C, koji u oko 80% slucajeva iz akutnoga prelazi u hronicni oblik, uzrokuje oko 40% od svih slucajeva ciroze jetre u završnoj fazi, oko 60% slucajeva raka jetre, i predstavlja glavnu indikaciju za 30% slucajeva nužnoga presadivanja jetre.
Ne postoji specificne vakcine protiv hepatitisa C. Potencijalne vakcine još su u pocetnim fazama (višegodišnjih) ispitivanja, i još dugo ih nece biti na tržištu, ako uopste i stignu. Naime, i ovi virusi vrlo su promjenljivi – stalno mutiraju, što podseca i na uzrocnike AIDS-a (HIV), ali i na viruse koji izazivaju prehladu.
Zbog tih je razloga lecenje hepatitisa C danas dugotrajno, složeno, skupo i neizvesno.
U svetu je do sada obavljeno mnogo naucnih istraživanja antivirusnih efekata razlicitih vrsta gljiva i pojedinih komponenti u njima, o cemu postoji vec teško pregledna opsežna specijalizirana literatura. Aktivne materije iz pojedinih vrsta lekovitih gljiva koce prianjanje razlicitih vrsta virusa na celije domacina, koce proces kopiranja genetske šifre virusa u celije domacina, i sprecavaju umnožavanje virusa u napadnutim celijama. To postižu prvenstveno aktiviranjem niza procesa imunološke odbrane od virusnih infekcija – jacanjem aktivnosti makrofaga, jacim delovanjem interleukina-1, vecom proizvodnjom antitiela i T-limfocita, bržim obnavljanjem celija koštane srži, poboljšavanjem aktivnosti NK celija, i dr. Pecurka shiitake npr. pored nabrojenoga u organizmu takode znatno povecava proizvodnju vlastitoga interferona. Za poredjenje, današnji cuveni (i vrlo skupi) pegilirani interferoni – koji u kombinaciji s ribavirinom kod genotipa 1 virusa hepatitisa C postižu stopu poboljšanja do 45% – deluju upravo interferonski, tj.aktiviranjem imunološkog odgovora na virusnu infekciju, s tim što puno duze ostaju i deluju u organizmu od ranije korištenih interferona. Kada bi se uz sadašnje oficijelne terapijske metode i sredstva istovremeno primenjivali i efikasni antivirusni ekstrakti iz lekovitih gljiva – ukupni bi rezultati možda bili daleko bolji.
