Zdravoholičarske priče – Miso (video snimak)

Da li već znate šta je miso. Ako znate to je odlično, ali ako ste u grupi koja ne zna ja ću vam danas to objasniti. U jednom od izdanja kviza milioner takmičar je za milion i po dinara imao zadatak da izabere odgovor na pitanje šta je miso. Jedan od ponuđenih odgovora je bio da je to vrsta hrane. Nije znao odgovor na pitanje i ostao je bez velike premije. Miso je najkraće rečeno pasta slanog ili slano slatkastog ukusa koja se najčešće dobija fermentacijom ječma i soje, i u ishrani se najčešće koristi za pripremanje miso supe, jedna kašičica je dovoljna za činiju supe. Koristi se tako što se pred serviranje malo misa razmuti u činiji koja je pripremljena za jelo i preko razmućenog misa sipa se spremljena supa. O ovome može dugo da se govori, ima puno načina za spremanje miso supe.

U makrobiotickoj ishrani 98 procenata namirnica su iz našeg podneblja a dva ostala procenata pripadaju namirnicama koje nam dolaze iz Japana, kao što su alge, miso, i začini tamari i šoju. Ovi dodaci ishrani služe da obogate obrok neophodnim enzimima i mikroelementima, da bi se poboljšao ukus jelu i ostvario neophodan balans.

Postoji veliki broj dijeta po kojima se možete hraniti i koje će uticati na čišćenje i bolje funkcionisanje tela, ali malo koja od njih može da se koristi svakodnevno a da se na kraju ne dovede organizam do iscrpljivanja. Makrobiotika je za sada najsigurniji način da do toga ne dođe. Već smo o tome govorili ali da ukratko ponovimo. U makrobiotičkoj ishrani su određena pravila ishrane. Dnevni unos hrane podrazumeva 60 posto žitarica, 25 posto sezonskog, 15 procenata mahunarki i svega 2 do 3 posto dodataka kao sto su alge i miso. U okviru ove podele, mogućnosti kombinovanja su beskonačne, a mogucnost greške svedena je na minimum. Ova pravila su samo smernice koje omogućavaju da vremenom svome telu, dok ga čistite od toksina i nepravilne ishrane, pružate mogućnost da se oseća senzibilnije i u stanju lepe harmonije. Telo je najmudriji deo nas i zato ga treba samo slušati i prepoznati šta nam je potrebno.

Smatra se da je jedan od najboljih misa na svetu onaj koji već stotinama godina, pravi japanska porodica ONOZAKI, na svom imanju, gde imaju svoju izvorsku vodu i gde biološki gaje soju i ječam. Porodica Onozaki je potpuno posvećena ovoj proizvodnji i jednostavnom načinu zivota. Sva ta čistota i skromnost utkani su u energiju njihovog misa, koji ima posebno lep slano-slatkast ukus.

Osim mugi misa koji se dobija fermentacijom ječma i soje, postoje i miso paste, GENMAI koji se dobija od integralnog pirinča i soje, I HACO MISO koji se dobija samo od soje. Proces fermentacije se obavlja u velikim kedrovim kacama u trajanju od šest meseci do tri godine. Za svakodnevno pravljenje miso supe, najčešće se koristi dvogodišnji mugi miso. On se koristi i za turšiju, mariniranje, pravljenje sosova i preliva.

Miso sadrži enzime koji su izuzetno važni za varenje i crevnu floru, pa samim tim pokreće ceo ciklus ka lečenju organizma i od najtežih bolesti. Poboljšava krvnu sliku, vrši čišćenje organizma od otrova, a pomaže i kod bolesti izazvanih radijacijom.

Kada je na Hirošimu bačena atomska bomba, jedan tamnošnji lekar savetovao je svima da jedu integralni pirinač, po dve umeboši šljive dnevno u banča čaju i miso supu dva puta dnevno. Iz ovih zapisa sledi da je svako ko se pridržavao upustva ovog lekara preživeo radijaciju bez posledica.

www.ducanzdravehrane.com