Mnogim ljudima je u pogledu kalorijskog unosa teže organizovati zimski nego letnji jelovnik.
Kada se kaže zimska ishrana, onda po pravilu mislimo na sarmu, slaninu s jajima, pasulj s kupusom, kobasicama ili kiselom repom, kupus sa suvim mesom, a to znači tešku hranu koja se dugo vari i koja je, naravno, opterećena kalorijama. Takvoj ishrani nedostaje sveže povrće poput zelene salate, paradajza i paprika, a na red dolazi ukiseljeno povrće npr. cvekla, ukiseljena paprika, kiseli krastavci, mešane salate i sl.
Konzervisane namirnice
Zimi se gojimo što zbog prazničnih i slavskih jela s kojima se unosi višak kalorija, a što zato jer se zbog zime i snega taj višak ne može potrošiti fizičkom aktivnošću. Mnogi zimi pribegavaju korišćenju hrane iz limenke (pasulj, grašak) što i nije loše jer se radi o sigurnim namirnicama koje su praktično gotove za upotrebu. Drugi, opet, zaziru od hrane iz limenki, koja nije lošija, a ni bolja od druge hrane. Zapravo, konzervisana hrana je i najsigurnija jer je prošla termičku obradu.
Ko želi, i u zimskom periodu može da nabavi dovoljno svežeg povrća i voća iz dubokog smrzavanja.
Danas je tehnologija prerade hrane toliko uznapredovala da na primer crveni pasulj iz limenke ne izgubi ni boju ni konzistenciju pa se bez daljnjeg kulinarskog doterivanja može lako i brzo izmešati s drugim namirnicama za odgovarajući obrok.
Evo primera: Crveni pasulj se zajedno sa sokom istrese u činiju, doda se sitno iseckani crveni luk i na to se doda tuna u komadićima iz limenke. Po ukusu se doda sirće i biber pa se sve zajedno dobro izmeša. Obrok je gotov za 10 minuta, izuzetno je zdrav i od njega neće biti nikakvih neugodnih posledica.
Uz malo mašte, obrok je tu…
Zimska ishrana zapravo zavisi od mašte osobe koja priprema obroke. Ponuda u gotovim ili polugotovim namirnicama je tako velika, da se uz malo truda mogu napraviti brojna jela koja se bitno razlikuju od svinjske kolenice u kupusu ili sarme. Zapravo, ova tradicionalna jela koja zahtevaju mnogo pripreme sve su ređa na našim trpezama, jer je sve manje slobodnog vremena za to.
Ko želi, i u zimskom periodu može da nabavi dovoljno svežeg povrća i voća iz sanduka s duboko zamrznutim proizvodima. Uz kupovnu, mnogi još uvek kod kuće spremaju zimnicu koja predstavlja ukusan prilog jelu. U prigradskim naseljima ili na selu rade se kobasice, krvavice i čvarci… s kojima nije problem kreirati obrok. Nažalost, sve što je svinjsko istovremeno je i visokokalorično. Ali spretnim zamenama npr. kada se nakon obroka od pečenja drugi dan pripremi riba ili ćureći odrezak, može se puno napraviti za zdravu ishranu u zimskom periodu. Zatim, bilo bi korisno beli hleb zameniti s kukuruznim ili raženim i to ne samo zbog nutritivnih razlika, već i zbog probave koja se u zimskom periodu uspava.
Za sve one koji imaju problema sa zdravljem, preporučuje se izbegavanje svinjetine, dimljenog mesa i masnoće svinjskog porekla. Na raspolaganju stoje brojni mlečni proizvodi koji su strogo podeljeni na visoko i niskokalorične. Fermentirani mlečni proizvodi (kefir, jogurt) idealni su za duge zimske dane, a tu je i paleta raznih voćnih prerađevina (suve šljive, smokve, suve divlje kajsije). U velikim shopping centrima ponuda namirnica je veoma velika i treba se samo poslužiti s gotovim ili polugotovim namirnicama. Pohovano meso i razni umaci najviše doprinose kalorijskoj vrednosti zimskih obroka.
Praznično doba izobilja
Praznici i slave u zimskom periodu su veliki izazov upravo zbog pojačane ponude hrane svih vrsta koja se zapravo konzumira više iz navike i rituala, a manje iz potrebe. Među tim namirnicama najveći je broj kolača od testa s dosta masnoća i tu se krije praznična kalorijska bomba. Sve što se nudi je teška hrana – od masnih umaka, namaza, kremastih kolača pa do pečenih krvavica, svinjske kolenice i raznog pečenja.
Mnogim ljudima je u pogledu kalorijskog unosa teže organizovati zimski nego letni jelovnik. Osim toga, u zimskom periodu kada je hladno i vetrovito organizam traži više energije, dakle više kalorija. Da bi se ta potreba zadovoljila, jede se slanina i suvo svinjsko meso, masniji pasulj i jače pileće supe. Mnogi se u takvoj situaciji ne snalaze pa s unosom masne hrane preteruju, a posledice se vide u rano proleće u povećanoj kilaži. Sve u svemu, zimsku ishranu potrebno je pažljivo planirati i omogućiti svakodnevne izmene jelovnika.
