Žitarice za dečju energiju

Žitarice ili cerealije u ishrani obezbeđuju veći deo energije. U pitanju su složeni ugljeni hidrati, koji čine osnovu piramide ishrane i glavno telesno „gorivo“. Oni detetu obezbeđuju energiju za igru, pažnju u školi i razne druge aktivnosti.

U žita­ri­ca­ma se na­la­ze mno­gi važni nu­tri­jen­ti, između osta­log i vi­ta­mi­ni B kom­plek­sa, uključujući fol­nu ki­se­li­nu – važnu za is­ko­rišćavan­je pro­te­i­na, ko­ji su po­treb­ni za građu mišića.

Žitarice pretežno sadrže ugljene hidrate, ali njihova količina varira od vrste žitarica. Bogate su vitaminima i mineralima, naročito njihova ljuska i klica, ali se ti važni elementi često izgube u procesu prerade. Ljuska je naročito bogata nerastvornim vlaknima, važnim za funkcionisanje sistema za varenje, ali i rastvornim vlaknima, koja snižavaju nivo holesterola u krvi.

Idealna hrana za mališane

Žita­ri­ce su obično pr­va nemlečna hra­na za odojče. U ishranu  bebe se uvode u uzrastu od četiri do šest meseci.

Za mališana uz­rasta dve do tri go­di­ne, potrebno je 100 gra­ma žita­ri­ca (šol­ja ku­va­nih žita­ri­ca). Za dete uz­rasta od četi­ri do šest go­di­na, potrebno je 120-150 gra­ma žita­ri­ca (šol­ja i po ku­va­nih žita­ri­ca).

Zdrav doručak

Deca najčešće jedu žitarice za doručak. Proizvodi od njih, raznovrsni po obliku, ukusu i boji, spremaju se jednostavno i brzo. Žitarice se jedu hladne, pomešane sa mlekom ili jogurtom, ili tople – kao ovsene. Ovako spremljene, dovoljne su da zadovolje 20-30 odsto dnevnih potreba za mikronutrijentima, pa deca koja redovno za doručak jedu žitarice, u celini imaju zdraviju ishranu.

Nizak nivo šećera u krvi ujutru je jedan od prvih razloga za jutarnju iritabilnost. Međutim, doručak od žitarica će popuniti rezerve i tako uticati na raspoloženje. Bogat ugljenim hidratima i siromašan mastima, obezbeđuje sitost i smanjuje žudnju za slatkim užinama.

*Pirinač

Ako je bez ljuske i klice (glaziran), lakše se kuva, ali mora da bude obogaćen vitaminima i gvožđem da bi bio hranljiv. Ne sadrži gluten, pa se koristi u ishrani mališana preosetljivih na tu supstancu. Međutim, integralni pirinač je jedna od najhranljivijih žitarica. Ima nizak sadržaj masti, ali velike količine proteina i vitamina B, fosfora, cinka i magnezijuma.

*Kukuruz 

Sadrži veliku količinu skroba, a proteina manje od ostalih žitarica. Pro­te­in ko­ji se na­la­zi u njemu, ni­je sličan glu­te­nu iz pšeni­ce. Do­bar je iz­vor vitamina C i fo­la­ta (fol­ne ki­se­li­ne),

ni­a­ci­na i ti­a­mi­na, kao i magnezijuma i kalijuma, ali i vlakana. Sa­drži ma­lu ko­ličinu na­tri­ju­ma i masti, a ne sa­drži ho­le­ste­rol.

Po­sto­je mno­ge va­ri­jan­te kukuruza, ali su najčešći žuti i

be­li. Inače, žuti i be­li ku­ku­ru­zni griz ima­ju istu nu­tri­tiv­nu

vred­nost, jedino je ukus be­log blaži. Pošto ne­ma ela­stičnu

struk­tu­ru, hleb od ku­ku­ru­znog brašna ni­kad ni­je me­kan, po­ro­zan kao pšenični. Međutim, ka­da se kom­bi­nu­je sa pšeničnim brašnom, po­prav­lja mu se struk­tu­ra i vr­lo je uku­san.

*Kinoa

Ovo je jedna od najstarijih žitarica, koju nazivaju i «majka žitarica» (u stvari, kinoa ne pripada žitaricama, ali se na taj način priprema, pa je svrstavaju u tu grupu). Raste na Andima. Za nju se može reći da je nutritivno idealna. Bogata proteinima i lizinom (vrsta aminokiseline), ima najveću količinu proteina među žitaricama, koji su ekvivalentni proteinima mleka. Takođe je bogata gvožem, kalcijumom, cinkom i bakrom. Ne sadrži gluten.

*Heljda 

Spada u žitarice bez glutena, pa je zamena za pšenicu kod mališana preosetljivih na gluten. Iako se gotovo uvek pominje kao žitarica – heljda, botanički gledano, spada među zeljasto povrće. Ali, s obzirom da se koristi njeno seme, od kojeg se melje brašno, najčešće se svrstava među žitarice. Inače, heljda je bogata proteinima, vitaminima B grupe, kalcijumom, magnezijumom, fosforom i gvožđem.

*Laneno seme 

Dobar je izvor omega-3 masnih kiselina i lignina – važnog u borbi protiv malignih bolesti. Ima idealan odnos rastvornih i nerastvornih vlakana (jedna trećina prema dve trećine).

*Proso

Odličan je izvor magnezijuma, a ima dosta i kalcijuma, fosfora, mangana i cinka, kao i vitamina B. Najveći je izvor gvožđa od svih žitarica, osim kinoe. Ne sadrži gluten.

*Ovas

Jedna je od najhranljivijih žitarica. Smatra se da je dobar izvor rastvornog vlakna betaglukana, koji smanjuje nivo  holesterola u krvi. Osim toga, sadrži vitamine B grupe, vitamin E, bakar, gvožđe, cink, magnezijum i fosfor.

*Ječam

Odličan je izvor nerastvornih vlakana, vitamina B i gvožđa. Sadrži gluten, iako u znatno manjoj meri od pšenice.

*Raž

Ova žitarica je bogata vlaknima, vitaminom E, kalcijumom, gvožđem, fosforom i kalijumom. Iako je sadržaj glutena u raži znatno manji nego u pšenici, ne preporučuje se u ishrani osoba preosetljivih na gluten.

*Pšenica (celo zrno)

Sadrži veliku količinu proteina, vlakana, B vitamina, gvožđa, magnezijuma i cinka. Sadrži i veliku količinu glutena.